Žilijen Sandrel

Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti.

Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti. Zašto osećamo potrebu da živimo po svaku cenu, otkuda taj prokleti instinkt, to nepristajanje na predaju? Lakše je dići ruke od svega. Dovoljno je da se nagnem: potonula bih u toj blatnjavoj vodi i, ako bih to uradila kako treba, niko ne bi ni primetio. Ali znala sam da neću dići ruke. Bila sam u čistilištu, osuđena na život.