Nadav Ejal

Svi ratovi počinju iz gluposti“, rekao je predsednik Džon F. Kenedi u govoru povodom Berlinske krize 1961. godine.

Tokom najvećeg dela istorije, siromaštvo se doživljavalo kao prirodan i nužan deo ljudskog društva, a elite su težile da ga opravdaju.

Jedan britanski autor izjavio je 1771. godine da „samo budala ne zna da se niže klase moraju održavati u siromaštvu, inače neće ništa raditi“,
24
dok je jedan ekonomista iz 18. veka izjavio da je „kako bi društvo bilo srećno, a ljudi opušteni i u najtežim okolnostima, nužno da veoma veliki broj njih bude neuk i siromašan“.

Nezrelost je nesposobnost služenja sopstvenim razumom bez tuđeg usmeravanja. Ova nezrelost je samonametnuta kada njen uzrok ne leži u nedostatku razuma već u nedostatku rešenosti i hrabrosti da se njime služimo bez tuđeg usmeravanja.

Jedan moj prijatelj Japanac rekao mi je jednom da je Hladni rat za svet bio ono što je sneg za trešnjevo drveće u Japanu. Što je zima surovija, to živopisnije sve procveta u proleće.

Veština čitanja i pisanja, pristup tekućoj vodi, struji i internetu, binarna su stanja, nešto što imaš ili nemaš. Posedovanje toga menja situaciju i omogućava sagledavanje šire predstave onima koji to žele.

Dèyè mòn, gen mòn.

(„I iza planina su planine.“)

Haićanska poslovica; obično se upotrebljava
da opiše kako nas čim rešimo jedan problem,
obično uvek čeka neki novi.

Reportaža objavljena 2013. godine u Njujork tajmsu pod naslovom „Disanje rizik detinjstva u Kini“ govorila je o tome kako je zagađenje promenilo celokupan doživljaj detinjstva.

Najgorim danima, nivoi zagađenja premašivali su onaj koji je Svetska zdravstvena organizacija definisala kao neposrednu opasnost po zdravlje. Kvalitet vazduha se otad poboljšao, ali zaštitna maska je i dalje povremeno neophodna; kad je smog naročito gust, dvadesetominutna šetnja bez maske izaziva mučninu.

ujedno sve ovo je upravo i razlog zašto su ovi habovi privlačni stranim i lokalnim investitorima. Slabe ili siromašne države, koje vape za deviznim sredstvima i radnim mestima, tako upadaju u zamku. Ako njihove institucije ojačaju ili vlade reaguju na pritisak javnosti pa poboljšaju uslove rada i počnu da primenjuju statute i zakone o radu, industrijalci bi se mogli okrenuti i otići, ostavljajući za sobom nezaposlenost, ekonomsku propast i ekološku katastrofu. Takođe, fabrike koje svoje proizvode izvoze na globalni sever obično nude lokalnim radnicima bolje uslove od ostalih domaćih opcija. Kada centri eksploatacije negde niknu, onima koji od njih imaju koristi – lokalnim opštinama koje ubiru porez i biznisima koji stvaraju profit – u interesu je da ih sačuvaju. Habovi ove vrste, prema tome, imaju moćan lokalni lobi.