Eni Zimerman

Šta treba da tražite kod „zdravog“ partnera

• Osećate se smireno kad ste zajedno. Ničim ne provocira vaš nervni sistem i ne dovodi ga do ivice pucanja. Pored partnera se osećate sigurno i spokojno. Normalno je čak da se osećate pospano ili umorno jer vas ta osoba uravnotežuje.

• Ponaša se dosledno i dela mu govore više od reči.

• Otvoren je i u kontaktu sa svojim osećanjima. Ne omalovažava vaša osećanja i može da podnese teške i emotivne razgovore.

• Razume svoju prošlost i način na koji je oblikovala njegovu ličnost.

• Ume da bude opušten i razigran, ali kad treba i ozbiljan.

Za izlečenje anksioznosti u suštini je potrebno pronaći njen uzrok, obraditi ono što je zakopano ispod površine i onda uliti sebi osećaj sigurnosti.

Anksioznost nas generalno opominje da se zbog nečega ne osećamo u potpunosti sigurno. Šta uzrokuje taj manjak sigurnosti ne mora uvek da bude jasno

Ništa me ne obraduje više nego kad neki moj pacijent doživi otkrovenje i shvati nešto što dotad nije razumeo (ja to volim da zovem terapifanija). Ponekad ti a-ha! trenuci donesu olakšanje, često su bolni, ali bez njih ne može da dođe do dublje transformacije.

Povezanost koju osećamo sa sobom najbolji je prediktor koliko snažno možemo da se povežemo sa drugima.

Da bismo počeli da zaceljujemo i da biramo partnere pored kojih će nam biti dobro prvi korak je da obratimo pažnju kakav tip partnera nas privlači – jer će nam oni pokazati šta treba da zalečimo.

Suzavisnost podrazumeva zamagljivanje granica. Stiče se osećaj da ne znate gde se vi završavate a gde druga osoba počinje, što vašu povezanost čini još snažnijom i otežava raskidanje veze, jer mislite da nećete preživeti jedno bez drugoga.

u mnogo slučajeva će rastanak biti najbolja opcija. Pa ipak, iako ljudi često kažu da je najbolje okončati odnos čim se jave ovakve poteškoće, promena je zapravo moguća, dokle god obe strane žele da rade na sebi.

Da bi došlo do izlečenja moramo ponovno povezati sve svoje otcepljene delove, i kad se ponovo osetimo kompletno više nam neće biti potrebna zavisnost da se izborimo sa neželjenim delovima sebe. Pričanjem o onome što nam se desilo ponovo se povezujemo sa bolom.

„U bol, u strah, u slabost. U malog dečaka, malog Nejtana, koji želi malo ljubavi. Ali onda, ako ostaneš dovoljno dugo u kontaktu sa tim osećanjima, ako pustiš klinji u sebi da istutnji šta ima, ponovo se pretvara u nešto vrlo tanano, gotovo u neku vrstu olakšanja