Kejt Morton

„Mlad si ti“, žustro je nastavila. „Život će te izlečiti od naivnih pretpostavki. Čovek jedino sme da računa na to da ni na kog drugog ne može istinski računati.“

Ali sreća… Sreća raste uz tvoje sopstveno ognjište“, kazala je. „Ne može se ubrati u vrtu stranaca.“

Bolje je izgubiti sebe u akciji nego venuti u očajanju.

Uprkos spokoju, a možda upravo zbog njega, čitav prizor deluje napeto, zrači iščekivanjem, kao pozornica trenutak-dva pre

što piše u knjizi Alana Silitoa koju on stalno nosi u džepu, odrasli ne treba da shvate svoju decu, a ako shvate, onda su u nečemu pogrešili.

Prava je sreća što smo imale takvu majku, zar ne? Tako razigranu, kao da nije sasvim odrasl

’Pravi prijatelj je svetlost u mraku. Vivijen.

Porodica te ponekad dovede do ludila, ali ti je važnija nego što možeš i da zamisliš.“

setila se šta joj je prijateljica napisala u Petru Panu – Pravi prijatelj je svetlost u tami

„Slavujeva zvezda je veliki brod koji svake večeri polazi s obale sna.