Robert Galbrajt

Teško odbacuje čovek odjednom dugu ljubav

Koliko često smo svesni, u času kad nam se to dešava, da proživljavamo trenutke koji bi zauvek mogli da nam promene život?

Njeno istraživanje se završilo u trećoj, najsumornijoj i najmanje zanimljivoj zgradi Parlamenta, koja je umnogome podsećala na trećerazredni hotel, s pohabanim tepisima i bledožutim zidovima, ispresecanim beskrajnim nizovima istovetnih vrata.

shvatila zašto je to tako, ali reklo bi se da nas mrze sve odreda, što me podseti: tata je maločas poslao poruku. Moj brat

Gajeći bezmalo patološku mržnju prema rutini, odgovornosti ili obavezama, sabotirala je svaku mogućnost da u nečemu istraje i pre nego što bi bila primorana da se uhvati ukoštac s pretnjama kao što su dosada ili kompromis.

Zato što muška sagrešenja uvek na kraju ispadnu naša, zar ne, gospodine Strajk? Odgovornost je na kraju uvek na ženi, koja je to morala da zaustavi, koja je morala da reaguje, koja je morala da zna. Vaše greške uvek su na kraju naše greške, zar ne?

Zato što je uloga žene da se stara o porodici i ništa na ovom svetu nije toliko dostojno prezira kao loša majka.

Njega je ta čežnja odvela na zvaničnu stranu stola za ispitivanje, ali možda je jedina razlika između njih dvojice to što je Strajkova majka živela dovoljno dugo i volela ga dovoljno snažno da ga spreči da odustane kad se život jezivom silinom obrušavao na njega.

– Znam da nije trebalo onako da razgovaram s Gerajntom Vinom – rekla je Robin, ponovo prolivajući suze. – Nisam smela da pomenem Rijanon, ali izgubila sam živce i... stvar je u muškarcima, prokletim muškarcima, koji svakoga procenjuju polazeći od sebe!

Ponekad je dovoljno da se ponašaš kao da si dobro da bi se stvarno osećao dobro. Ponekad je bolje biti vedra čela u nevolji, izaći među svet, jer ćeš posle nekog vremena shvatiti da se više i ne pretvaraš, već da se zaista tako osećaš.