Delfin de Vigan

Da bismo živeli u društvu, zaključila sam, treba da se naoružamo rečima, treba bez ustezanja da ih gomilamo, težimo njihovoj što većoj raznovrsnosti, hvatamo njihove najtananije nijanse. Tako stečen vokabular stvara, malo-pomalo, debeo i vlaknast oklop, koji nam omogućava da čilo i samouvereno idemo kroz život.

Tako verovatno žive stari ljudi, nižući predostrožne i majušne korake, pokrete dovoljno spore da popune prazninu.

Uspeh neke knjige je slučajnost posle koje ne ostajemo nepovređeni, ali bi bilo nepristojno žaliti se zbog toga.