Oskar Vajld

ad god sam u nju ulazio, bilo je ili toliko sveta da nisam mogao videti slike, što je strašno; ili je bilo toliko slika da nisam mogao videti svet, što je još strašnije

za čoveka postoji na zemlji samo jedno što bi bilo neprijatnije od toga da svet o njemu mnogo govori, a to je, da se o njemu uopšte ne govori.

Ah, dragi moj Bazile, baš zato i hoću da saosećam. Oni koji su verni poznaju samo trivijalnu stranu ljubavi, tek neverni poznaju tragedije ljubavi. –

Svaki nagon koji bismo hteli da ugušimo traje i dalje u duhu našem i truje nas. Telo samo jednom greši i skida greh sa sebe, jer je delanje neka vrsta čišćenja. Preostaje samo uspomena na jednu nasladu i sladak bol da je ona prošla. Jedini put da se oslobodimo iskušenja jeste da mu se podamo. Odupri mu se i tvoja će duša biti bolesna od čežnje za stvarima koje je sama sebi zabranila, bolesna od čežnje za onim što su njeni strašni zakoni napravili strašnim i nedopuštenim.