Juval Noa Harari

trebalo bi svi da imamo na umu da je veštačka inteligencija prvo tehnološko dostignuće u istoriji koje može samo da odlučuje i stvara nove ideje. Svi prethodni ljudski izumi davali su moć ljudima, jer koliko god moćna nova alatka bila, odluka o tome hoće li i kako će biti korišćena uvek je ostajala u našim rukama.

Pouka učeniku – i čovečanstvu – vrlo je jasna: nikad ne prizivaj moć kojom ne možeš da vladaš.

Kao što je to Džordž Orvel sročio u onoj čuvenoj krilatici: neznanje je snaga.

Noževi i bombe ne odlučuju sami koga će ubiti. To su samo bezumna oruđa, koja nemaju razum neophodan da se obrade informacije i donese samostalna odluka. Nasuprot tome, veštačka inteligencija ima inteligenciju potrebnu da sama obrađuje informacije, te dakle i da zameni ljude u donošenju odluka. Veštačka inteligencija nije alatka – ona je delatna samostalno.

Ovo binarno tumačenje istorije podrazumeva da je svaka ljudska interakcija borba za moć između tlačitelja i potlačenog. Shodno tome, kad god neko nešto kaže, pitanje koje treba postaviti nije: „Šta je rečeno? Je li to istina?“, nego: „Ko to kaže? Čijim povlasticama to služi?“

Autokratije se zasnivaju na terorisanju i cenzuri njihovih vlastitih agenata, ali kako da diktator koji je ljudsko biće teroriše veštačku inteligenciju, cenzuriše njene nespoznatljive procese ili da je spreči da sama prigrabi moć?

Drugim rečima rečeno, naivni pogled na informacije zastupa stav da je informacija pokušaj da se predstavi stvarnost i, kada taj pokušaj uspe, nazivamo ga istinom. Mada se u ovoj knjizi iznose mnoge zamerke na naivni pogled, priznaje se da je istina tačno predstavljanje stvarnosti. Takođe se, međutim, zastupa stav da većina informacija nije pokušaj da se predstavi stvarnost i da informaciju definiše nešto potpuno drugačije. Većina informacija u ljudskom društvu, i zapravo i u drugim biološkim i fizičkim sistemima, ne predstavlja ništa.

Zato kad sagledamo istoriju informacija od kamenog do silicijumskog doba, vidimo stalni porast povezanosti, ali bez propratnog porasta istinitosti ili razumnosti. Nasuprot onome što veruje naivni pogled na informacije, homo sapijens nije pokorio svet zahvaljujući tome što imamo dara da pretvaramo informacije u tačnu kartu stvarnosti. Tajna našeg uspeha će pre biti u tome što imamo dara da se poslužimo informacijama da bismo povezali mnoštvo ljudskih jedinki.

Mi sapijensi ne vladamo svetom zato što smo vrlo pametni, nego zato što smo jedine životinje sposobne za fleksibilnu saradnju velikog broja jedinki.

Prema marksističkoj teoriji, ljude uvek motivišu objektivni materijalni interesi, dok priče služe samo da te interese prikriju i zbune takmace.