Ivan Jovanović

čovek nikad ne zna kada će mu neki trenutak promeniti čitav život.

„Baš je lepo činiti lepe stvari za druge, zar ne?“

Niko nije imun na moguću tragediju i niko ne može da zna kakav će biti nečiji život. Ponekad je dovoljna samo jedna loša odluka

„Ponovo ću te naći“, obeća joj. „Kako god da izgleda život koji sledi nakon ovoga.“
Lisandra klimnu glavom. „U svakom životu.“

Ja sam Elin Ašriver Galatinijus i neću se bojati.

Neću se bojati.

Neću se bojati.

Breme Lisandrinog razočarenja zadržalo se kao nekakav avetinjski dodir

I reci mu… hvala – što je hodao sa mnom mračnim bogazama dok se nismo vratili na svetlo.

Plamensrce, zašto plačeš?

Odnekud daleko, duboko u njoj, Elin prošapta tom zraku sećanja: Zato što sam se izgubila – i ne znam kuda da krenem.

Ukradeni dani. Svaki trenutak koji je proživela bio je ukraden od sudbine

Nemoj biti besna, podučavala ju je Finula. Budi pametna