Aleksandar Đuričić Ash

Najduže i sa najvećom živošću čovek pamti upravo one trenutke koje želi da zaboravi.

Boris je sa skoro dvadeset i pet godina prvi put u životu osetio slobodu u prostoru u kome je spavao. Konkretnu, opipljivu slobodu, bez gazdarice, bez prijatelja, bez oca… Jer, ma koliko drugi ljudi njemu bili bliski, čoveku je ipak najbliskija njegova samoća.

A onda sam poželeo više, poželeo sam bolje. Sada, kada se osvrnem na sve što se dogodilo, čini mi se da nikada nisam imao više nego onda kada sam mislio da nemam ništa.