Rekvijem za Adama

Boris je sa skoro dvadeset i pet godina prvi put u životu osetio slobodu u prostoru u kome je spavao. Konkretnu, opipljivu slobodu, bez gazdarice, bez prijatelja, bez oca… Jer, ma koliko drugi ljudi njemu bili bliski, čoveku je ipak najbliskija njegova samoća.

Najduže i sa najvećom živošću čovek pamti upravo one trenutke koje želi da zaboravi.

Najbolje bi bilo da su ga pozvali zbog njega samog i njegovih strahova. Samo, mala je verovatnoća da psihijatri preventivno pozivaju građane na razgovore slučajnim izborom iz telefonskog imenika, iako bi to bila odlična praksa u Srbiji.

A onda sam poželeo više, poželeo sam bolje. Sada, kada se osvrnem na sve što se dogodilo, čini mi se da nikada nisam imao više nego onda kada sam mislio da nemam ništa.

Problem je u tome što si ti previše pametan, da bi bio srećan, a opet, nedovoljno mudar da bi bio lud

Umerenost je odlika ljudi koji nemaju sopstvenu ideju.

. A čovek koji beži od sebe ne stiže daleko, nikada dovoljno daleko da sebe izgubi iz vidokruga.

Najjače se čuje tišina.

Jer, ma koliko drugi ljudi njemu bili bliski, čoveku je ipak najbliskija njegova samoća.

imao je mnogo manje života iza sebe, mnogo manje za zaboraviti, a mnogo više snova u svom koferu.