Nulti kilometar

Predani rad mog organizma napokon je dopro do moje svesti. Kako sam mogla tolike godine da ne primećujem sebe? Nisam znala ni za šta lepše od te ljubavi koja ne očekuje nikakvo priznanje. Uprkos udarcima koje je primilo, moje malo biće je borbeno nastavilo da radi ono zbog čega je stvoreno.

Radujem se početku novog dana i otvoren sam za lepa iznenađenja koja on sprema za nas.“

„Mislim da se samo put računa. Ishod je često nebitan u odnosu na pređeni put.“

Razlikovati poruke koje izviru iz srca od onih koje proizlaze iz ega.
Skinuti oklope koji štite samo ono na površini, i na kraju te uguše.
Vratiti se onom suštinskom.
Poleteti lagano budući istinski ti.

Odabrati svoje prioritete i postaviti svoje misli na tu osu, obraćajući pažnju na naučene reakcije.
Utešiti dete u sebi kada se uspaniči.

Živeti u sadašnjem trenutku, posmatrajući novim očima.
Shvatiti da postoje samo dva osećanja: strah i ljubav.
Jedini krivac za našu patnju jesmo mi sami.
Ono što može da nam se učini lošim, možda to zapravo i nije.

Kada budeš svesna svojih misli, dela i reči, tvoj će život krenuti drugim putem, u skladu sa onim što želiš da budeš.

Imaš dva rešenja: ili da ućutkaš srce i promeniš ciljeve, ili da ućutkaš um i živiš ono što si poželela.

imala sam osećaj da se prvi put nalazim u svom telu

Prepoznam situaciju u kojoj se nalazim i ne sudim o njoj. Kada dete u meni nadvlada, umirim ga objašnjavajući mu da ću biti uz njega do kraja njegovog života. Postaram se da ga zaštitim od zla koje bi mu neko mogao naneti. Čovek u kog sam izrastao sposoban je da ga usmerava.“