Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Na primer, počeo sam da odgovaram na događaje umesto da reagujem na njih.

Ključ „rada“ na procesu prisutnosti jeste u tome da prestanemo da bežimo ili da na druge prenosimo nerešene emocionalne naboje iz detinjstva, koji se neprekidno i iznova pojavljuju u našim sadašnjim životnim prilikama. Umesto toga, učimo kako da jednostavno postojimo sa i uprkos njima, pružajući im bezuslovnu pažnju i podršku.

Iskustvo mi je pomoglo da shvatim da samo život može da nas pripremi i dâ nam pravo da pomažemo drugima, a to postiže time što nas poziva da ovo pravo steknemo time što ćemo prvo pomoći sebi. U skladu s ovim saznanjem, proces prisutnosti prvenstveno se bavi veštinom samopomoći.

Proces prisutnosti poziva nas da zakoračimo na stazu koja nas oslobađa okova rasute pažnje nesvesnog uma. Lično sam se uverio da su se pojedinci koji su se obavezali da će dovršiti ovo putovanje percepcijski preporodili. Postali su glasnici samog života i sada u svojim porodicama i zajednicama važe za istinske mirotvorce.