Pisma iz tuđine

Kod nas je ispoved najčešći oblik dijaloga. Drugi je – propoved.

U izvesnim modernim državama, međutim, koje su po prirodi svoje izuzetnosti autarkične, samodovoljne, nacionalna je hrana ekskluzivno domaća i neprijatelji za proždiranje i državno snaženje nalaze se uglavnom među vlastitim građanima, te se smatra da je država jača ukoliko više od svog stanovništva uspeva da svari.

U izvesnim modernim državama, međutim, koje su po prirodi svoje izuzetnosti autarkične, samodovoljne, nacionalna je hrana ekskluzivno domaća i neprijatelji za proždiranje i državno snaženje nalaze se uglavnom među vlastitim građanima, te se smatra da je država jača ukoliko više od svog stanovništva uspeva da svari.

Ali na jugoslovenskoj skali omiljenosti ponosno figuriraju, i to u samome vrhu, i Ronald Reagan, i Homeini, i Gadafi. Figurira, dakle, naročiti tip, model ljudi. Oni su uvek jaki, odlučni, nepokolebljivi. Svejedno što ta snaga može bili u neobaveštenosti, odlučnost u brzopletosti, a nepokolebljivost samo alibi za tvrdoglavost, oni će uvek dobiti veću podršku od bilo kog drugog modela državnika. I to, paradoksalno, ne podršku onih koji su jaki i sami, nego onih s drugog, suprotnog pola ljudskog karaktera: uvek će biti miljenici – slabih (čak i onda kada upravo snaga prvih druge čini slabim). J

Engleska revolucija je parlamentarni poduhvat, samo su evropske revolucije ilegalne. Zato su nepromišljeni Francuzi svog kralja smakli, svirepi Rusi svog ubili, neuračunljivi Srbi svog kroz prozor bacili, a Englezi Charlesa I samo smrću kaznili. Nijanse su značajne. Prvo je svinjarija, drugo zločin, u srpskom slučaju glupost, a engleski je primer jednostavno – pogubljenje.

Ja ću, lično, ipak poslušati Unamuna, koji misli da je manje verovatno da ćemo biti prokleti zbog svojih sumnji nego zbog svojih ubeđenja.

Engleze ne brinem. Naći će već neko rešenje. Ne odmah, ali – jednom. U Engleskoj se, po Heineu, ionako sve događa sa stogodišnjim zakašnjenjem. Dodao bih – ali se dogodi. A to je bolje nego da se, kao kod nas, događa – pre vremena.

Istorija je knjiga koju valja čitati s nepoverenjem, a budućnost knjiga koja se ne sme uzeti kao da je već napisana

Emigracija je nerazlučiv deo evropske istorijske tradicije i nevoljan ishod njenih istorijskih prinuda, a naša emigracija, ma šta, s pravom ili ne, o svakom izgnaniku pojedinačno mislili – neotuđivi deo našeg naroda.

Njegova najobespravljenija, najusamljenija i najnesrećnija manjina. Manjina koja, k

Emigracija je nerazlučiv deo evropske istorijske tradicije i nevoljan ishod njenih istorijskih prinuda, a naša emigracija, ma šta, s pravom ili ne, o svakom izgnaniku pojedinačno mislili – neotuđivi deo našeg naroda.

Njegova najobespravljenija, najusamljenija i najnesrećnija manjina. Manjina koja, k