Cvetovi tame

„Ne treba traćiti kavijar na čoveka koji voli viršle. On i ne zaslužuje ništa više od nje.“

Ljubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.

Vreme je. Predmeti nisu isto što i sećanja, podsećam sebe. Moj sin je za mene mnogo više nego ranac s nindža kornjačama i hodnik pun razbacanih autića.

Ljubav ili očajanje, u čemu je razlika? On je bio nešto čemu sam mogla da se radujem.

Čovek može da se sludi misleći na sve što se moglo desiti

Ne krij ništa, Čarli“, kaže i sada. „Ne pred porodicom.“

dana i otići će. Znam kako to ide. Sve, i dobro i loše, ima rok trajanja

U prvi mah, svi ti odlomci o seksualnom nemoralu, iskušenju, požudi i grehu delovali su prilično preteći, ali na kraju ima razloga za nadu: Ljubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. I još jedna, završna misao puna nade: A pre svega imajte postojanu ljubav među sobom, jer ljubav pokriva mnoštvo grehova.

On me obgrli rukom, ali ne želim njegovu utehu. Ponekad je tuga potrebna. Noa je

kaže ona, s onim čudesnim nepoštovanjem običaja kakvo mogu imati samo mala deca i stari ljudi. „Vreme leti, znaš?“