Ana Karenjina

– Ah, ti si srećan čovek. Imaš sve što voliš. Imaš konje, imaš pse, imaš lov, imaš gazdinstvo.

– Može biti da sam srećan zbog toga što se radujem onome što imam i ne žalim za onim što nemam –

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

Ali Ljevin je bio zaljubljen, pa mu se činilo da je Kiti savršena u svakom pogledu, da je stvorenje koje je uzdignuto iznad svega zemaljskog, a on tako nizak zemaljski stvor da se nije moglo ni misliti da će ma ko, pa i ona sama, smatrati njega dostojnim nje.

Kad se on osvrte, i ona okrete glavu. Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica, zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala, i odmah zatim pređoše na gomilu sveta kao da nekog traže. U tom kratkom pogledu Vronski zapazi uzdržanu živahnost koja je igrala na njenom licu i preletala između sjajnih očiju i jedva primetnog osmejka koji je treperio na njenim rumenim usnama. Kao da je suvišak nečega toliko ispunjavao njeno biće da je i mimo njene volje izbijao čas u sjajnom pogledu čas u osmejku. Ona namerno ugasi svetlost u očima, ali se ova i protiv njene volje sijala u osmejku koji se jedva opažao.

Ako ne sad, a ono sutra; ako ne sutra, ono kroz trideset godina, ali zar to nije svejedno?

Serjoža? Kako je Serjoža? – odjednom živahno upita Ana setivši se prvi put za celo prepodne svoga sina.

željom da ona ne samo ne trijumfuje već i da primi odmazdu za svoj greh.

Osećao se kao čovek koji je izvadio zub koji ga je dugo boleo. Posle strašnog bola, i osećanja nečeg ogromnog, većeg od same glave, što se izvlači iz vilice, bolesnik odjednom, još ne verujući svojoj sreći, oseti da ne postoji više ono što mu je tako dugo trovalo život, što je privezivalo za se svu njegovu pažnju, oseti da opet može da živi, da misli, i da se interesuje ne samo za svoj zub nego i za nešto drugo.

Ali treći niz misli okretao se ka pitanju: kako da se izvrši taj prelaz od starog života ka novom. Tu nije mogao ništa jasno da zamisli.

nikako nije znao zašto je bratu to nerazumljivo; da li zato što on nije umeo jasno da kaže ono što je hteo; ili zato što brat nije hteo ili nije mogao da ga razume.