Žena u meni

Madona je zahtevala moć, i zato je imala moć. Bila je u centru pažnje, jer je to nametala kao uslov da se bilo gde pojavi.

Dobro je sve ono zbog čega vam srce zakuca jače.

Bila sam nepoznata i ako zabrljam nisam imala šta da izgubim. Anonimnost pruža veliku slobodu

. „Slušaj“, kazala je. „Da bi čovek bio kreativan, mora da ima vremena za zabavu. Vreme koje uzmeš za sebe pomaže ti da ostaneš normalna. Aman, makar i samo zurila u zid ako želiš. To je potrebno čoveku.“

Uglavnom me je mučila ozbiljna socijalna fobija.

Tako je to sa socijalnom fobijom: od onoga što većini deluje kao savršeno normalan razgovor tebe obuzimaju neopisivi stid i nelagodnost. Samo prisustvo drugih ljudi, naročito ako si na žurci ili u nekoj drugoj situaciji gde se od tebe očekuje da se prikažeš u dobrom svetlu, bez vidljivog razloga u tebi izaziva talase blama. Plašila sam se da će me osuđivati ili da ću reći nešto glupo. Kad me obuzme to osećanje, želim da budem sama. Uplašim se, i samo se pravim kako idem u kupatilo, a onda se odšunjam napolje

Ljubavna razočaranja su bila samo deo moje odsečenosti od sveta. Sve vreme sam se osećala nelagodno.

U onih nekoliko nedelja posle našeg zvaničnog raskida, Džastin je spavao sa šest ili sedam devojaka – tako sam bar čula. Dobro, razumem, on je bio Džastin Timberlejk.

Pesnik Rumi kaže da je rana mesto gde svetlost ulazi da nas ispuni.

U Holivudu se muškarcima uvek prašta više nego ženama. Podstiču muškarce da pljuju žene ne bi li postali poznati i moćni. Svejedno, mene je ovo dotuklo.

Najtužnije mi je bilo što sam oduvek želela tatu koji bi me voleo onakvu kakva sam – nekoga ko bi rekao: „Jednostavno te volim. Mogla bi da uradiš bilo šta. Svejedno bih te bezuslovno voleo.“