Jutra sa Leutara

једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона

За четрдесет година колико сам учествовао у животу своје земље, редак је био министар који се раније био одликовао као научник, као беседник, као писац, као утемељач неке институције и зачетник једне идеје. Почесто све је ишло подражавањем и плагирањем малим досеткама, малограђанским сплеткама и плашљивим новотарењем. Међутим, једној земљи нису потребни ни јаки људи, него јаки принципи, ни диктатуре најбоље и најпросвећеније нечије воље, него диктатуре добрих државних закона.

Има жена које нису ничије, и жена које су свачије, и најзад има жена које су по природи само жене једног јединог човека. Али има и жена које су пре свега мајке своје деце.

Народ без осећања уљудности, а таквих има и међу највећим, то није народ него гомила.

Ако је жена љубоморна, она то није толико због страха да не изгуби човека којег воли, пошто верује да ће увек још неког волети, него је љубоморна од страха да јој га не буде отела нека друга жена. А ово би за њу значило двоструки губитак: изгубити не само човека којег воли него и своју сопствену цену код какве своје супарнице.

За миран живот треба што мање људи и што мање речи.

Човек је неспокојан само кад је у друштву другог човека, нарочито кад је у друштву више људи заједно, а скоро никад кад је сам

само су узбуђење и страст два непријатеља човековог живота, јер они живот загорче и скрате. Зато сва срећа лежи у равнотежи између страсти и апатије.

Аморална личност је слепа и глува као пећинска риба.

Код жене се по самом покрету може познати да ли има урођене чедности, или је морално покварена, као да ли је господственог или је неотменог духа. Има финих жена које носе главу као најлепше птице, као што има људи који носе главу као вепар.