Tvoj anđeo čuvar

Strah je moj jedini protivnik koji mi je uzeo život.

Strah je muškog roda.

Snaga je ženskog roda. I, volja, misao, pobeda, sloboda, radost, hrabrost. Sve te moje reči koje su nestale.

Izlažemo svoje trenutke izuzetne običnosti, pretvarajući se pred zamišljenim svetom da živimo, ponekad, kao u bajci.

Život je u stvari to. Samo to. Naći nekoga ko će da te obožava i pazi.

Hoću da dođeš po mene, uhvatiš me za ruku i odvedeš me negde, i da ne znam gde, samo da žmurim i ti da me vodiš, da prvi put u životu osetim kako je to biti prava normalna žena.

Ovo sam čekala celog života. Da pored mene sedi muškarac koji nema problem da mi da kompliment, da me pohvali, da prizna moje vrednosti, i to kakav frajer!, lepotan!

Pada mi na pamet Čarls Bukovski, „nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim sopstveni život“.

Čišćenje je, izgleda, u vezi sa emocijama, čišćenje je ritual, jasno mi je to

Kaže, ti si moj život, i to toliko opija, to toliko pomera težište, to ima snagu ličnog naučnog otkrića koje menja pogled na svet, to je neka vrsta Oskara za sve muke ega, to je glavni dobitak na lutriji života, to je žig lične vrednosti, to je san koji nikada nisam sanjala, a koji se upravo obistinio. To je zanosno i zastrašujuće

Super je to kad dozvoliš sebi da ne misliš ni na šta, kad se samo prepustiš i uživaš u sadašnjosti

.

Ups, ovo nije loša ideja, mogla bih da je razradim! Zašto ovde žene niko ne sluša, zašto su ovde reči žena uvek govor u prazno