Beograđanka

Više puta mi se dogodilo, da kupim lepe cipele, ali i dalje patim za onim nedostižnim cipelama. Isto tako je bivalo i sa muškarcima.

Boli. Kao kada brišete gumicom za hemijsku grafitnu olovku… Uspete da obrišete grafit ali redovno iscepate papir.

. U praznom prostoru… Ostala su samo sećanja. Na lude noći, loše izbore i ispravne odluke. I na njega… Posle svakog. Posle svega.

sam nervno labilna, histerična, manična i neuravnotežena devojka.

,,Zavoleo sam te. Zaista sam te zavoleo.“
,,Dobro, zavoleo si me. Potom si rešio da odeš jer to inače ljudi rade kada zavole? Odlaze?“

Januar se vuče sporo… Kao mi posle tri koktela. Januar je mesec grehova, mesec propalih ljubavi, maski za koje verujemo da nikada neće spasti sa naših lica. Januar je mesec beogradskih klubova, splavova, muškaraca koji bi sve dali da nas imaju. Januar je mesec starih rana… Rana koje iz dana u dan sve više peku.

reč SUĐEN izbacila sam odavno iz života. To je reč koja ume da zavara i stvori gadne predrasude u nama.

Čoveka, ne čine novi izumi, nova otkrića, tehnološki napredak, promena trendova. Čoveka čini ono što taj čovek oseća – emocija koju proživljava. A osećaji, kao i emocije… Imuni su na vreme. U svakom vremenu čovek će se smejati i plakati, voleti, pobeđivati i gubiti.

,,Znam da ćeš sada ti da odeš. Na tebe je red. Tako to ide u životu…“

Tebi ____________ (upiši sam/sama),
koji ovo čitaš i sanjaš snove
za koje ti mnogi govore da se nikada neće ostvariti.

Ne slušaj ih. Ostvariće se.

Ne mogu te drugi lagati koliko ti možeš sanjati.

I tebi Tamara.

Kao podsetnik zašto je počelo i zašto još uvek traje.