Ugasiću svetlo

Neka leta mirišu na kišu, neka na mandarine. Neka – ali samo neka, i samo ponekad – zamirišu na snove. A neki od njih – ali samo neki, i samo ponekad – znaju i da se ostvare…

Neumoljivi vetar ni tad nije stao. Ni voda nije stala. Sve je nastavilo da teče, duva, vrti se i leprša, kao i do tada. Samo se jedan pas okrenuo i zalajao. A onda je i on otrčao dalje, svojim putem.

„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto na koje biste otišli.“

Ipak, kažu da je, otkad je ona počela da pleše na Toledu, Beli pio samo čist viski.

Neka leta mirišu na kišu, neka na mandarine. Neka – ali samo neka, i samo ponekad – zamirišu na snove. A neki od njih – ali samo neki, i samo ponekad – znaju i da se ostvare…