Preživeti haos

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

Psihologija je uvela u opticaj tezu o „značajnom drugom“, i time samo potvrdila naše znanje o tome da nam nisu svi ljudi u našoj okolini podjednako bitni.

:
kome „dodeljujem status“ važne osobe;
zašto mi je važna;
gde je pozicioniram na svojoj Mapi;
šta je za mene vrednost u ovom trenutku;
koliko sam sebi važan.

Da li sam sebi dovoljno važan ukoliko mi je važno da budem važan drugima?

Svi mi, direktno ili indirektno, znamo za muškarce i žene koji nakon razvoda ili raskida nisu u stanju da ostvare produbljene veze s drugim partnerima jer nisu razrešili problem važnosti (i uzajamnog uticaja) bivših supružnika ili partnera.

Za antički svet temeljne četiri vrline su razboritost, pravednost, umerenost i hrabrost.

ncipa – korisnosti i zadovoljstva!
Tako je Platon, naročito u trećoj fazi svog etičkog učenja, izneo tezu da se prava vrednost života (pod čime je podrazumevao smisleno vođen život) ne sastoji ni samo u zadovoljstvu ni samo u umnoj delatnosti kao takvoj, već u njihovoj pomešanosti, kojoj pravu draž i smisao daje „spoj mere, srazmernosti (lepote) i istine“.24

U odnosima koji su nam bitniji, u odnosima koji se menjaju, evoluiraju ili postepeno slabe, vrednovanje nije ništa drugo do pregovaranje oko naših komunikativnih pozicija.

Ima trenutaka u životu kada je pitanje možemo li misliti drugačije nego što mislimo i opažati stvari drugačije nego što ih vidimo neophodno postaviti da bismo nastavili da posmatramo i razmišljamo

Kada bih imao jedan sat da rešim neki problem, a moj život zavisio od njegovog rešenja, proveo bih prvih 55 minuta u traženju pravog pitanja... jer onda kada znam pravo pitanje, mogao bih da rešim problem za manje od pet minuta.

Albert Ajnštajn