Narod što po snegu seje

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren

Kaj se pitao kako će njihov razmaženi i pomalo debeljuškasti gradski mačak biti prihvaćen u društvo očvrslih, verovatno grubljih mačaka iz severne Švedske. Možda bi trebalo da mu stave ogrlicu sa šiljcima da mu poveća ugled i pojača autoritet. Tako da mu drugi ljubimci ne upropaste lepu belu frizuru. Kaj se nasmejao toj slici i vratio se razgovoru.

Volela je Mimi, volela je žene oba sina. Sasvim prirodno ih je uključila u porodicu, a zatim s poletom dočekala dvoje unučadi, decu koju su njegov mlađi brat i njegova mladalačka ljubav Evelin podarili svetu.

Možda je prilazu trebalo još nekoliko lopata šljunka, ali ni to ih nije zabrinjavalo. Dom je bio, i uvek će biti, dovoljno dobar za njih.

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“

Oko njih su s grana padale kapljice, a sivke letele u niskim krugovima oko ostataka mesa na okamenjenoj masti.

Izgledalo je kao da se grlenim kricima podsmevaju ljudima jer su poverovali da je išta na belom svetu ispod njihovih krila slučajnost.

Osećala je toliku zavist i bes zbog nepravedne raspodele otkucaja srca u prirodi.

Ledeni vetrovi januara grizli su ga oštrim zubima – i spolja i iznutra.

Mislim da čovek nikad ne prestaje da čezne za domom. Bez obzira na to šta postaneš i gde završiš, tvoje srce ima koren.“