Kraljevstvo pepela

„Budite most, budite svetlost. Kad se gvožđe istopi, kada cveće nikne iz krvavih polja – neka zemlja posvedoči i vratite se kući.“

„Bitka neće biti lepa“, reče dok je Evanđelina srkutala mleko. „Verovatno ćeš ponovo povratiti, ali samo upamti da ovaj tvoj strah znači da se boriš za nešto što ti je dragoceno – nešto do čega ti je stalo toliko silno da ne možeš ni da zamisliš nešto gore od toga da to izgubiš.“ Pokaza mrazom prekrivene prozore. „Ona kopilad na ravnici? Oni to nemaju.“ On spusti ruku preko njenih i nežno ih stisnu. „Oni nemaju ništa zarad čega bi se borili. Premda jesu brojčano nadmoćniji, ono što mi imamo vredi braniti. Baš zahvaljujući tome, mi možemo da savladamo strah. Mi možemo da se borimo protiv njih – do samog kraja. Zarad naših prijatelja, zarad naše porodice…“ Na toj opet stisnu ruku. „Zarad onih koje volimo…“ Usudi se da pogleda Lisandru, čije su zelene oči bile opervažene srebrom. „Zarad onih koje volimo, možemo da se uzdignemo nad strahom. Sutra to imaj na umu. Čak i ako povratiš, čak i ako celu noć provedeš u nužniku. Imaj na umu da mi imamo nešto za šta se vredi boriti i da će to uvek pobediti na kraju.“

Vazdušna legija došla je da prkosi Gvozdenzubima.

Kročanke su se napokon vratile

Netremice ju je gledao u onozemaljske oči. Nije uzmicao pred njenim pogledom

a od tog njenog smeha on se oseti kao da ga nekakve kandže grebu niz kičmu. Njegovu preku narav

Ni jedan ni drugi njegov brat nisu bili dovoljno pametni da smisle tako nešto, ali Eravan – oduvek je bio darovit i domišljat

„Zato što si mu ti otac“, odgovori. „Ma šta sve bilo među vama, Edion će želeti da ti oprosti

On u svojim poodmaklim godinama mora često da drema.“

Najbolje laži uvek su izmešane s istinom

„Naravno da se plašim. Plašio bi se svako pri zdravoj pameti. Međutim, mislim da je moj zadatak daleko važniji od tog straha