„Malo mi je draža tišina od saznanja da si ti zarobljenik svojih osećanja. Tvoj ego se naslađuje. Hrani se pažnjom koju mu posvećuješ. Nemaš više moć da sagledaš ovu situaciju otvorenih očiju. On zauzima sav prostor. Otvorila si mu vrata i on se uvukao unutra zatvorivši ih čvrsto za sobom. Opija te dok ti pokušavaš da pobegneš, ostavljajući ti tek toliko vazduha da njega hraniš. Pogledaj kako dišeš: kratko i ubrzano, boli te u grudima. Ako se to nije već desilo, uskoro će pozvati i tvoju ljutnju na ples i oni će zajedno pronaći krivca kako bi opravdali svoje postojanje. Najbolji način da ti pomognem jeste da ćutim. Čekam da se on umori ili da se ti probudiš. Dok god ga hraniš, on jača. Postaje teško boriti se protiv njega. Sa druge strane, on umire čim ga postaneš svesna. Ranjiv je kao tmina pred svetlošću. Ako ti je ostalo imalo sposobnosti da rasuđuješ, priseti se te scene iz početka, ne gledajući kroz prizmu svog ega.“