Dejvid je bio molekularni biolog, i to dobar, iako kao istraživač nije zarađivao mnogo novca.
Sećam se nekoliko stvari o kojima je pričao, a koje su mogle da imaju veze sa tom devojčicom sa - reci to, Freni - prelepim krilima. Kada je filmska verzija Parka iz doba jure stigla u Bolder, Dejvid mi je rekao da je ideja o genetskom ukrštanju vrsta mnogo realnija od ovog filma o dinosaurusima. Rekao je da se eksperimenti u toj oblasti sada obavljaju u mnogim nezavisnim laboratorijama, a da su neki od njih i zabranjeni.
Biotehnologija definitivno postavlja nove granice u nauci. Ona može - a bez sumnje će to i uraditi - da ubrza evoluciju mnogo više nego što je to bilo čemu do sada pošlo za rukom. Pitanje je, međutim, da li smo mi emotivno i moralno spremni za ono što će moći da se napravi u vrlo bliskoj budućnosti. Setila sam se da je Dejvid rekao da su na tom polju najveći rezultati postignuti na vinskim mušicama, i to je za mene bilo veoma utešno.
Takođe mi je kazao i nešto što mi je u svetlu sinoćnjeg događaja sada izgledalo zanimljivo. Rekao je da pri genetskim manipulacijama „stvari uvek ispadnu naopako, to se stalno dešava, Freni. To je takva materija“.
Stvari uvek ispadnu naopako.