Dušan Kovačević

Као дошљак у великом граду, који је плашио људе из провинције причама о пороцима опасним по живот, с познавањем само неколико чувених зграда, једне тврђаве и Зоолошког врта, нисам имао избора; морао сам да „успем“ да бих преживео.

Земље се виде и упознају само кад се пропешаче

АКСЕНТИЈЕ: Јесте… До које никако нисам долазио на ред од оца и деде. Један устане, други легне. А ја сам, као последњи слепац, стајао са стране, са спуштеним панталонама. Зато се у нашој кући не зна ко је коме отац, а ко коме син. Можда је мени Мирко деда? Не би ме чудило да јесте, само да је способан.