Miomir Petrović

Arsenije je, u sobici u kojoj nije bilo vazduha, čitao uz pratnju tog zvuka, iščitavajući glasno poneki pasus na italijanskom, i ponekad bi pustio suzu, ni zbog čega, prosto zato što su svi ljudi imali neki otvor kroz koji je ulazila tajanstvenost.

Mimoilazio se sa ljudima koji su bili zagledani u svoje male aktivnosti, zajapureni od rane vreline, zaneseni nad vreće s voćem i povrćem, mimoilazio se sa bulama u grimiznim zarovima i kožnim papučama.

Svaki je čovek nosilac lavirinta u čije sve kutke nikada nije uspeo da zaviri, neke namerno nije želeo da poseti a čuo je huk vetra kroz taj deo mračnih hodnika svoje duše.

Pre svega, Gavriću je bilo potrebno da uvek zna tačno kretanje Meseca i Sunca iznad sve tri lokacije kako bi svoje poslovne i ko zna kakve još odluke donosio u ritmu plime – delovanje sila Meseca i povoljne okolnosti za kupovinu, pokretanje, odlučivanje, reakciju – i oseke – delovanje sila Sunca i povoljne aktivnosti za prodaju, pacifikaciju, nekretanje, smirivanje apetita – i shvatio je da tu nema improvizacije.

genetiku drumskog razbojnika

U tom trenutku Kosta se gotovo ugrizao za jezik, pomislivši kako se tom izjavom izjednačio sa svojim ocem: kako da kupiš nešto jeftino, prodaš ga za veliki novac i bezobrazno gledaš nasamarenog kupca direktno u oči. Pa ko prvi trepne

Da li je to bio vrisak ili krik, kasnije tog dana razmišljao je kako nije bilo lako odrediti. Vrisak bi bio nešto trenutno, iznedreno iz grla, posledica šoka ali i upozorenje, razmišljao je. U vrisku ima nade, nastojanja da će neko čuti, da će neko pomoći. Krik bi pak bio duboki vrisak iz dubine grudi, iz nutrine, i on nosi drugačiji smisao: krik ne poseduje nadu, on je potvrda tragedije.

Otuda je zadatak umetnosti, posmatran kroz vizuru mitopoetskog, da obavlja ritualnu radnju u cilju boljitka zajednice, pročišćenja i žrtvovanja, a ne da bude puk komentar nekog određenog problema ili dekoracija stvarnosti