Sofi Goldberg

Predosećaj, Nikad i Zakuni mi se, gde se pevalo o bezuslovnom predavanju muškarca i žene, bile su među njenim omiljenim pesmama; u drugima se neko dvoumio između dve ljubavi, ili su otkrivani sugestivni predlozi, ili je izražavan žal zbog nemogućih veza; sve će one sačinjavati muzički repertoar slušan u kući Kariljovih smenjujući se sa istočnjačkim ritmovima turske muzike.

Ona ga je stalno iznova ljubila, grozničavo kao neko ko misli na svoje najbliže, na prošlost, na sve što se dogodilo otkako je napustila Tursku; mislila je na zore i na svitanja u kojima je bezbroj puta uživala sa ocem na Prinčevskim ostrvima.

Na tim ostrvima je provela poslednja leta svog detinjstva. Na Mramornom moru, oko dvadeset kilometara jugoistočno od starog dela grada i južnog ulaza u Bosfor, devet ostrva i dva ostrvca bili su mesto za osamljivanje i izgon sveštenika, plemića i prinčeva iz vizantijskog doba.

Mijor pan i kezo kon amor, ke geyna kon dolor