Sara Paborn

Tugom se ne može upravljati, moraš je pustiti da odradi svoje

Mislio sam da više nema
osećanja koje mi nanose bol
Mislio sam da je nestalo
ono što me iznutra lomi
Mnogo sam godina čekao
da sretnem nekog kao ti
U sudbinu nisam verovao
plašio se da je prekasno sad

Šta vas inače privuče kod nekog? Način na koji posmatra stvari, način na koji se smeje, na koji je ozbiljan? Osećaj prepoznavanja. Dolaska kući. Duševne bliskosti.

Sada su ljudi zadržavali za sebe i probleme sa pićem i svoje privatne nedaće.

Njen otac je najbolje izgledao negde na rubovima predela sećanja, mračan i difuzan. Najsigurnije je bilo uopšte ga ne pominjati.

Zvučao je tako poznato, ali on me više nikada neće zamoliti da kupim nešto na putu do kuće ili pokupim Oskara iz obdaništa.