Vladika Grigorije

Љубав, рецимо, није нимало банална и проста ствар. Она је напросто неодвојива од бола и много чега другог што није тако пријатно. Исто важи и за светост. Није то тек нека слава, није светац звијезда у холивудском филму, нити су они оно што смо ми направили од њих.

А најјаснија ми постаје истина да нешто, а можда чак и неко, постаје наш тек кад га напуштамо, остављамо, или губимо. Отуда је одрицање, у ствари, смислено, дубоко смислено. Одрицање је заправо потврђивање да одлазиш од некога или од нечега да би сачувао оно добро у себи и да би другога или друго сачувао од себе.

Ништа ми није било тако моћно у свим мојим дотадашњим спознајама као сазнање да је наш живот најчешће једно бјежање од бола.