Jelena Bačić Alimpić

Neka te srce nosi tamo gde želiš da budeš i bićeš najbolja.

Volela sam tu staricu nežnog srca i naizgled prekog karaktera, zbog njene mudrosti i pravičnosti, više no zbog retke nežnosti koju bi mi upućivala. I bolje je bilo tako. Da me je nona previše u detinjstvu mazila, onako kako ni majka nije, ne znam da li bih imala dovoljno hrabrosti da se otisnem u nepoznato bez žaljenja, s verom da ću uspeti da se uzdignem iznad prosečnih i svojom pameću i istrajnošću postignem ono što mi je bio cilj ili genski zapis, tumačite kako vam je volja – da budem najbolja.

X

Ne da Bog sve

I ne da. Ko god misli drugačije, nije mnogo pametan. Na tasu života uvek nešto makar malo prevagne. Ili dobro, ili zlo. Nijedno nikada nije potpuno i celo bez onog drugog. Uvek nas sustiže nekakva pomama, čežnja za onim što nemamo ili nečim što je moglo biti a nije, pa nam se misli u klupko upregnu, emocije satru a razum zazveči kao šuplja bačva.

U plavetnilu njegovog pogleda prepoznavala je sopstveni bol, a to joj je slamalo srce više nego što je, činilo joj se, mogla da podnese.

Mihajlov nevešto zašiven porub savesti počeo je da se osipa onoga trenu

Vreme prolazi i pretače život i slatko vino uspomena

Kad god sam odlazio na reku, u njoj bih otkrivao tvoj lik, čak bi i mrtva Tisa tad procvetala, a zemlja pored nje se u sedef pretvarala.

Kad god sam odlazio na reku, u njoj bih otkrivao tvoj lik, čak bi i mrtva Tisa tad procvetala, a zemlja pored nje se u sedef pretvarala. Često sam

tako sam, činilo mi se, lako mogla odbaciti sve čari lagodnog života, one čari o kojima su maštale gospođice mojih godina čitajući romane Džejn Ostin i uzdišući zajedno sa Emom…

Kada žena rodi svoje čedo i uzme ga u ruke, sve drugo prestane da postoji i ništa više nije važno.