Nil Gejmen

„Da li si oduvek bio ovakav?“

„Kakav?“

„Ludak. S vremeplovom.“

„A, ne. Prošle su silne godine dok nisam nabavio vremeplov.“

Strahovito sam želeo da mi se vrati juče.

Znao sam da odrasli ne bi trebalo da plaču. Oni nisu imali majke da ih uteše

Kad se osvrnete na čitav proživljeni život, shvatite da je odgovor na sva pitanja bila ljubav“, rekao je Rej prilikom jednog intervjua.

Zamišljam ljude koji se pretvaraju da su ono što iskonski i jesu, pritom otkrivajući da su i drugi ljudi mnogo više i mnogo manje od onoga kakvim sebe zamišljaju i za kakve se izdaju. A onda razmišljam o potrebi da pomognemo drugima i o maskama koje navlačimo da bismo to učinili, te kako kad skinemo maske postajemo ranjivi…

Navucite sopstvenu masku pre nego što pomognete ostalima.

A ja pomišljam na nas, na sve ljude, i na maske koje navlačimo, maske iza kojih se skrivamo i maske koje otkrivaju našu ćud. Zamišljam ljude koji se pretvaraju da su ono što iskonski i jesu, pritom otkrivajući da su i drugi ljudi mnogo više i mnogo manje od onoga kakvim sebe zamišljaju i za kakve se izdaju. A onda razmišljam o potrebi da pomognemo drugima i o maskama koje navlačimo da bismo to učinili, te kako kad skinemo maske postajemo ranjivi…

tame je mnogo, tama je nepresušna. Vaseljena ima velike zalihe noći.

Koračam kroz tvoj život, a nepomično stojim na rubu sopstvenog.

ono što naučimo o sebi u tim trenucima, kad nam nešto povuče te okidače, jeste sledeće: prošlost nije mrtva. Ima stvari koje nas krajnje strpljivo čekaju u mračnim hodnicima naših života.

Međutim, još uvek se pitam koliko sam tu priču zaista ja napisao, a koliko je ona prosto čekala na mene, poput sivih stena što kao kakve kosti počivaju poviše brežuljaka Ostrva Skaj