Meri Šeli

kad laž može toliko da liči na istinu, ko može verovati u sigurnu sreću

Hoćeš li se nasmejati mome oduševljenju za ovog božanstvenog putnika? Ne bi to uradila kad bi ga videla. Ti si vaspitana i obrazovana pomoću knjiga, povučena od sveta, pa te je zato teško zadovoljiti; ali baš zbog toga možeš bolje oceniti neobične zasluge ovog divnog čoveka. Ponekad se trudim da pronađem koja je to njegova osobina što ga tako neizmerno uzdiže iznad svake druge osobe koju sam dosad poznavao. Verujem da je to neka intuitivna oštroumnost; brza ali nepogrešiva moć rasuđivanja; udubljivanje u uzroke stvari, kome nema ravna po jasnoći i preciznosti; ovome treba dodati lakoću izražavanja i glas čija raznolika zvučnost podseća na muziku što osvaja dušu.

Sloga je bila osnov našeg drugarstva, a razlike i suprotnosti koje su postojale u našim karakterima još više su nas zbližavale. Elizabeta je bila staloženije i mirnije prirode; ali i pored sve svoje vatrenosti, ja sam bio sposoban za veću marljivost i više me je obuzimala žeđ za znanjem. Ona je volela da se udubljuje u nestvarne pesničke tvorevine; a u veličanstvenim i čudesnim predelima koji su okruživali naš švajcarski dom – visoki oblici planina, smenjivanje godišnjih doba, oluja i zatišje; zimska tišina, i živost i bučnost naših alpskih leta – nalazila je široko polje za divljenje i ushićenje. Dok je moja drugarica ozbiljnog i zadovoljnog duha posmatrala izgled stvari, ja sam uživao u istraživanju njihovih uzroka. Svet je za mene bio tajna koju sam želeo da odgonetnem