Daphne du Maurier

Kuća: grobnica. Naš strah i patnje sahranjeni su u njenim ruševinama. Nema vaskrsenja. Kad danju pomislim na Menderlej, misli mi više nisu gorke. Vidim ga onakvog kakav bi mogao da bude, kad ga se više ne bih plašila.

Mislim da postoji jedna teorija o tome da čoveka bol čini boljim i jačim, i da je svakome potrebno bolno vatreno krštenje da bi ojačao kao čovek.

Bože, koliko li je ljudi na svetu koji pate jer ne mogu da se izvuku iz paukove mreže svoje suzdržanosti i bojažljivosti, i u svom slepilu i gluposti dižu ispred sebe zid, koji skriva istinu.

Kakva sreća što se groznica prve ljubavi ne dobija više puta! Jer prva ljubav je groznica i teret, ma šta o njoj rekli pesnici.

U dvadeset i prvoj godini nismo hrabri. Puni smo sitnih kukavičluka, neosnovanih strahovanja, i svaka nas reč vređa, boli.

Hristos nije govorio o ciglama i zidovima, nije propovedao onu ljubav koju čovek oseća prema svojoj zemlji

lji, svom malom kraljevstvu. Toga nema u Svetom pismu.“

interesuje niko drugi, osim Rebeka. Samo Rebeka.“

Mislim da postoji jedna teorija o tome da čoveka bol čini boljim i jačim, i da je svakome potrebno bolno vatreno krštenje da bi ojačao kao čovek.

Zašto li mu se misli neprestano vraćaju u prošlost? Kakva li to vrtoglava provalija godina zjapi između njega i prošlosti? Kakve ga misli i osećanja dele od tog vremena? Ne, ne bi bilo dobro to saznati. Odjednom sam poželela da uopšte i nisam došla ovamo s nj