Петар II Петровић Његош

Све што блатној земљи принадлежи,
то о небу поњатија нема;

Сваки нешто, не остаде ништа;

А ја што ћу, али са киме ћу?

Мало руках, малена и снага,

једна сламка међу вихорове, 35

сирак тужни без нигђе никога…

Моје племе сном мртвијем спава,

суза моја нема родитеља,

нада мном је небо затворено,

не прима ми плача ни молитве; 40

у ад ми се свијет претворио,

а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино!

О кукавно Српство угашено,

зла надживјех твоја сваколика, 45

а с најгорим хоћу да се борим!