Liju Cisin

Ljudi kao Veliki Ši savršeno se uklapaju među prost svet, gde takođe vreba strah od nepoznatog, ali nigde duša nije tako bespoštedno pritisnuta nego kod ljudi kao što su Vang Mijao ili Ding Ji, zbog toga što punomoćje koje čovek dobija iz znanja uzmiče pred ovakvim užasom.

Tada mi se zaista činilo da je život puka slučajnost u univerzumu, da su ljudi jedini mravi što gmižu u toj ispraznoj palati što je zovemo kosmosom. Ove misli unosile su nemir u moju dušu jer su je tukle nepomirljive struje u kojima je, na obe strane, prebivalo po zrno istine. Ponekad sam mislila da je život dragocen i da sve što radimo i za čim posegnemo ima neki značaj, a opet, podno zvezda činilo mi se da smo svi jednako beznačajni i ništavni.

Ako je svejedno ko će povući obarač, zašto to ne bismo bili mi

Okupljeni u budućnosti, vremenski zemljaci tkali su mnogo prisnije veze od onih koje postoje među ljudima sa istog podneblja.

pri petom pokušaju loptica dostigne skoro brzinu svetlosti, napravi rupu u ploči stola, probije zid, napusti Zemlju i Sunčev sistem, baš onako kako je to Asimov davno opisao.

A žena treba da je kao voda – svuda da zađe i sve da zaobiđe.“

Čovek se iz sna budi jednako brzo kao što sunce zalazi, ali za razliku od svetlosti koja nas svaki dan pohodi i obasjava, nade često beže od nas i raspršuju se unepovrat.

Kada se ludilo ceri, razum odvraća pogled.

Od prve vesti ga ne ponese ushićenje, druga ga ne baci u očaj.

nemamo umetnost, nikakvu drugu književnost osim obudovele istorije ne poznajemo, ne žudimo za lepotom i ne tražimo sreću. O ljubavi da i ne govorim…Uzvišenstvo, koja je svrha takvog života?“