hr

Jelica Greganović

  • rajkovicmarija11je citiraoprije 2 mjeseca
    Opšte je poznato da su deca vrlo glasna prirodna pojava. Od prvog dana kada u vašu kuću stigne faraonski umotana vekna koja se predstavlja kao sasvim taze ljudsko biće, jasno je da je tišina svoje završila. Toliko od nje, šta smo tišinili, tišinili smo, iliti šta je odradila, odradila je, jer u konkurenciji sa tako malim a tako glasnim stvorom nema šta da radi. Imanje bebe se meri pauzama između dva urlika, pri čemu je oduvek bilo čudno kako tako sićušan organizam može da proizvede toliku buku i galamu.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Naravno da tom kadarodi stanju prethodi trudnoća, ali to se ne važi. Tada, kako god da izgledate, svi će vas gledati raspilavljeno kao da ste kolekcija plavookih mačića na jeftinoj bombonjeri. Taman i da dosegnete razmere ruskog vazduhoplovnog džina Antonov, publika će vas tešiti poznatim: „Ako, ako, neka, treba dete da raste.“ Za to vreme vi rastete kao samo kvasac da jedete, sve vam se čini da ćete mamuta, a ne bebu ljudsku roditi. Usput vam se potura hrane za dvoje, al’ niko ne spominje da će tome slediti kupaći kostim za troje. Jer kako god obrnete i kad god da se porodite, prvo naredno leto vas čeka u zasedi. Bez milosti.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    „Tek kada rodi, žena dobija svoje prave mere“, rekao je neko ko ili je muško i rađanje mu ne spada u biološki opis ili nije bio u dodiru sa realnošću prilikom kreiranja ove mudrosti. Jer da se ne lažemo: tek kada rodi, žena shvati kakve sve mere može da ima, i to one i onakve sa kakvima nikada do tada blage veze nije imalo njeno telo.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Dobro srce uvek može da se rastegne i postane višesobno. U njega može da stane sve što ni trocifreni kvadrati ne mogu da prime. I da u njemu ne bude ni tesno, ni gužva.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Zaključak: za imaoce dece nema dovoljno velikog stana. Baš kao što nema ni dovoljno velikog gepeka.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Druga stvar koja je jako bitna pri puštanju dece napolje je loše sećanje. Što manje pamtite svoje detinjstvo, to bolje. Jer ako počnete da se sećate šta je sve vama padalo na pamet i čemu je sve vama služilo napolje, to neće dobro da biva. Možete odmah da nabavite šleper vate i stakleno zvono za višespratnu tortu, pa da svog mladunca odmah upakujete, u nadi da neće dobiti alergiju na pamuk ili se poseći o spomenuto staklo.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Ako vam je teško da zamislite svoju decu u ulogama koje su, zahvaljujući relativnosti vremena, do onomad bile rezervisane za vas, onda bar pomislite na to da im činite uslugu i da je napolje sastavni deo učenja. Onog kog u školi nema. Za koje ne mogu da se plate tečajevi i dodatni časovi. Nema ga ni na kompjuterima, ni na televiziji. Ne radi na dugmiće, struju ili baterije. Napolje su svet i stvarnost u malom, isti oni što će raširenih horizonata dočekati vaše mladunce koji će, ako budu nespremni, morati da se uče na dopunskoj nastavi gde je metodologija mnogo bolnija od detinjeg kotrljanja i padanja.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Život nikoga još nije poštedeo svojih sportskih disciplina. Upravo zbog toga je dobro što ranije početi sa skupljanjem kondicije.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Jer kad se jednom omajkite, možete da se pozdravite sa normalnim jedenjem danju. I uveče. I delom noći. Jer danju taman majka koja je oprala, složila, počistila, donela, odnela, okačila, istresla, kupila, ocedila, skuvala, raspremila, u više navrata nahranila sve što oko nje gladno zeva, sedne da jede, prinese prvi zalogaj ustima, kad eto nekog ko je preči.
  • Jelena Dinićje citiralaprije 4 mjeseca
    Zato treba zažmuriti, stisnuti zube, vezati slutnje na kratak lanac i pustiti decu napolje – da skaču, da ih napadaju delovi sopstvenog tela, da nauče koliko je stvarno tvrd beton, kako se penje na drvo i upada u rupe, kako se biva prijatelj, kako se nalazi društvo i zašto može da se izgubi. Da nauče da vežu pertle i obrišu nos, makar i rukavom, da nauče da se naljute, rasplaču, razočaraju, odljute, posvađaju i pomire. Jer jednog dana će porasti i sve to će ih dočekati uvećano nekoliko desetina puta, a bolje je progutati zrno prašine no kamen.
fb2epub
Povucite i ispustite datoteke (ne više od 5 odjednom)