Sinan Antun

Ali nisam više u stanju da otrpim njegovo filozofiranje, uprošćavanje stvari i njegovu dobru dušu u kojoj se gubi granica između realnosti i naivnosti.

Palma je uživala ugled svetinje, o čemu postoje zapisi na glinenim pločicama i crteži na kojima je ona predstavljena u vavilonskim i asirskim hramovima, na zidovima bogomolja i gradskim kapijama, na kraljevskim prestolima i krunama. Od urmi su se pravili lekovi i „napitak života“. Hamurabijev zakonik predviđao je novčanu kaznu za svakoga ko bi posekao stablo palme, a jedan drugi član iz njega propisivao je da seljak ne sme zapostaviti palminjak, već da mora bdeti nad njegovim negovanjem i oprašivanjem. Palma je bila simbol i kraljevi bi u ruci nosili palminu granu kao znak pobede i blagoslova.

Gladni su žitelji kuće u kojoj nema urmi.

Bila je tu jedna fotografija koju je Jusef čuvao u malom kovertu u ormanu u svojoj sobi. Nije je vadio već godinama. Ali čuva kopije okačene svuda po zidovima svoga srca i duše, zidova kraj kojih je ranije često prolazio.

Kad sam se probudio, osetio sam zahvalnost prema starosti umesto žala za mladošću. Starost daje legitimitet lenjosti i pasivnosti. Daruje svome vlasniku slobodu da više puta u jednom danu odrema, bez posebnog povoda. Naradio sam se i naumarao u životu i sad imam pravo da se malo lenjim!

ipak mi je nedostajao miris pržene kafe pomešane s mlevenim kardamonom

Nije logično da celi ovaj svemir postoji tek tako, sam za sebe, uzalud, bez ikakvog razloga i bezbožan.

Otkrila sam da je svakodnevni život milostiviji, manje surov i besmislen, kad liči na neme filmove.

Ja sam žalosna mati, a nema ko da me uteši
Nek smrt tvoga sina dâ život onima koji ga traže
Isusova majka je plakala dok nije isplakala oči
Ja sam tužna majka a nema nikoga da me uteši
Avaj, to je pleme što je ubilo svoga pastira
Golubice plaču za tim rasejanim narodom
Dođite njegovoj majci Mariji da je tešimo.

Kaže, maslina je bila slatka voćka, ali je ogorčavila posle one noći kad je Hristos plakao u samoći pa je zalio maslinovo korenje svojim mukama. Kad sam bila mala pokušavala sam da zamislim kako je to stablo masline popilo Hristovu žalost i patnje da se u njega uselila gorčina. Pitala sam se kako to da su sve masline na svetu postale gorke. Da li je ono drvo opisalo Hristove muke ostalom drveću u maslinjaku? Da li su grane udisale suze koje su onda postale rosa? Ili je korenje drveća došaptavalo susednom korenju? I kako se ta vest proširila i stigla do svih maslinjaka na svetu?