Danijel Kiz

Uman čovek će se, međutim — nastavih ja — setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Čudno je to kod učenja; što dalje napredujem, to vidim više toga što nisam ni znao da postoji. Nedavno sam lakomisleno verovao da ću moći da naučim sve – sve znanje sveta. Sada se samo nadam da ću moći da znam za njegovo postojanje i da ću razumeti jedno njegovo zrnce.