Danijel Kiz

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Čak i slabouman čovek želi da bude kao drugi.

Dete možda ne zna kako da se hrani, niti šta da jede, ali ipak zna šta je glad.

Alis sada zna sve o meni i prihvata činjenicu da možemo biti zajedno tek veoma kratko. Pristala je da ode kada joj budem rekao da ode. Bolno je o tome razmišljati, ali slutim da je to što mi imamo više nego što će neki ljudi imati čitavog života.