Nikola Perišić

Kada produžavamo nekom život, tada slobodno možemo da se igramo Boga, ali onda kada bismo mogli da oslobodimo one koji pate i žive u bolovima bez ikakvog izgleda za nešto drugačije, naš božanski status prestaje da važi pa osuđujemo takve stvari ili smatramo da je to sa etičke strane isuviše komplikovano.“

Zidna farba se na više mesta oljuštila u velikim komadima, otkrivajući izbor boja iz prethodnih decenija,

Sve zajedno je bilo veoma lepo i bezlično i više je podsećalo na nekakvu kulisu.

Kada produžavamo nekom život, tada slobodno možemo da se igramo Boga, ali onda kada bismo mogli da oslobodimo one koji pate i žive u bolovima bez ikakvog izgleda za nešto drugačije, naš božanski status prestaje da važi pa osuđujemo takve stvari ili smatramo da je to sa etičke strane isuviše komplikovano.“

Njen šef je sedeo za radnim stolom sa izvodom sa računa pred sobom.

Koliko je Luiz uspela da shvati, jedan od službenika koji su im došli u pomoć već se bacio na pribavljanje podataka o inostranom bankovnom računu.

u očima jasno videla čežnja

Ne možeš tek tako da ga odvedeš odande. To je protivzakonito.“

Ingrid otvori vrata auta i oštro ga pogleda. Sevalo joj je iz očiju.

„E, baš me zabole“, frknula je i sela na vozačko sedište.

Kofer mu je bio napunjen poklonima, u njega su stale knjige za Džona, nove uljane boje za Hanu, skupa čokolada za Ingrid i Viktora, jedna mala lutka za Grejs. Kupio je i dodatnu zalihu slatkiša, za slučaj da tamo zatekne neko novo dete koje dosad još nije sreo.

Uvek je govorila da je za čoveka najveći izazov baš to da se usudi da zadrži oči širom otvorene u susretu sa nesrećama, umesto da žmuri da bi zadržao svoj mir.