Hermann Hesse

Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam

da proživim ono što je samo od sebe

htelo da izbije iz mene. Zašto je to bilo

tako mnogo teško?

Da mi nismo još nešto više nego ljudi koji postoje samo jedanput, da se može svaki od nas puščanim zrnom doista skloniti sa sveta, bez ikakva traga, onda ne bi više imalo smis‍

smisla pripovedati priče. Ali, svaki čovek nije samo on sam, nego je on jedinstvena, sasvim osobita, u svakom slučaju važna i znamenita tačka u kojoj se pojave sveta ukrštaju samo jedanput na taj način, i nikada više. Zato je povest svakog čoveka važna, večita, božanska, zato je svaki čovek, dokle god živi i ispunjava volju prirode. izvanredan i dostojan svake pažnje.

Život svakog čoveka je put ka samome sebi, pokušaj jednoga puta, nagoveštavanje jedne staze. Nijedan čovek nije nikad

bio potpuno on sam, ali svaki teži da to postane poneko potmulo, poneko jasnije, svako kako ume.

Svima nama je zajedničko poreklo,

majke naše, svi mi potičemo iz istog ždrela; ali svako, kao pokušaj i hitac iz dubina, teži svojoj vlastitoj svrsi. Mi možemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas može da protumači samo sebe samog.

odrekla bi me se i ostavila na cedilu čim bi to ustrebalo.

sve ružno i opasno podiglo se protiv mene.

Shvatio sam tu logiku.