Mirjana Uzelac

A napiši ljubić-pornić kao ona Danica kako-li-se-već-zove i eto ti i top-liste i sto pet izdanja.

Tast i tašta su zajedno imali preko 160 godina i bili orni da ga nadžive pošto ga, kako je to bilo sve verovatnije, pre toga smeste u Lazu. Kontrolisali su se kao da će da se prijave za let na Mesec, obilazili banje i blatili se, kokali se vitaminima i supersoničnim dodacima. Bili su oboje duže u penziji nego što su radili i, ono najgore, kroz sve to vreme uredno podnosili izveštaje o detaljima svojih penzionerskih dana, uključujući visinu pritiska i broj dnevno pređenih koraka, što su posvećeno unosili u unapred pripremljene liste.

u strahu je čovek automatski štitio najranjivije mesto.

Šalu na stranu, Olga je zaista volela ceo taj proces smišljanja „inteligentnog ubistva“: kreiranje ubice i žrtve, metoda, prilike, zapleta i podzapleta, podmetanje crvenih haringi. I, sudeći po kritičaru svetskog glasa, u svom prvom romanu izvela je to perfektno. Uz „nebritanski senzibilitet“, ha-ha.

Nije uopšte bila u dilemi da li je između nje i Tonija bilo nečega: napetost bivših ljubavnika koji se nisu razišli uz osmeh menjala je strukturu vazduha u njihovom okruženju. I tu je bila njena šansa.

zaključi kako je ono što je negde pročitala tačno: u strahu je čovek automatski štitio najranjivije mesto.

jer volim da balansiram zla, kao što me često optužuju, a ja im rado ispunjavam želje.

„Inspiracija je jedan posto u ovom našem plemenitom zanimanju, što reče jedan pametan čovek koji se razume u stvari. Šta je ostalih devedeset devet?“

Jelićevo lice se izmetnu u karikaturu čoveka koji razmišlja. „Sekiracija?“

Gavra se oglasi uzdahom iscrpljenog čoveka. „Eliminacija, kolega, eliminacija. Ako eventualno skontamo ko nije n

Istog trenutka sve što se upravo desilo – njegov osmeh, njegove reči – postade nešto što se nije desilo, što nije moglo da se desi.

Gavra se upita da li iko može da bude tako pametan da pogodi tako nešto.