Fajt Lindau

Tamo gde nema radosti, to tvoj put nije.“

nedovoljnost nikada ne možemo doživeti u sadašnjosti, već uvek samo u poređenju sa nečim.

Umireš. Počni da živiš.

si dete svetla. Pre trinaest i po milijardi godina ovde i svuda postojalo je samo Ništa nepojmljivo našem razumu. Nezamisliva tama. A onda se iznenada pojavilo svetlo. Neopisivo sitna i istovremeno izuzetno plodna tačka. Ta svetlost se od tada širi i pritom stvara naš svemir. Sto milijardi galaksija, a i tebe. Ti si prapotomak te prve svetlosti. Niko nema nikakve koristi od toga da tu svetlost pokriješ nečim. Uzdigni svoj duh i budi toplo, dobronamerno, samosvesno sunce, koje ljude u svom okruženju nadahnjuje da i oni spoznaju svoju veličinu. Ako ne zauzmeš središte svog života, to će učiniti drugi svojim očekivanjima. Živi jasno i bistro iz sopstvenog središta.

Možda misliš: „Dovoljno mi je ono što imam.“ To je tvoje pravo. Ali znaj: zona udobnosti raste ili se smanjuje. Ne postoji mirovanje. Prepuštanje rutinama života znači da, lagano ali sigurno, postajemo sve gluplji. Ako ne čekaš da te neka kriza primora da se promeniš, već iznova dobrovoljno zakoračuješ u nepoznato, strah se preobražava u novu ushićenost.

Možda misliš: „Dovoljno mi je ono što imam.“ To je tvoje pravo. Ali znaj: zona udobnosti raste ili se smanjuje. Ne postoji mirovanje. Prepuštanje rutinama života znači da, lagano ali sigurno, postajemo sve gluplji. Ako ne čekaš da te neka kriza primora da se promeniš, već iznova dobrovoljno zakoračuješ u nepoznato, strah se preobražava u novu ushićenost. Postoje dva puta traganja za sigurnošću u svetu koji se neprestano menja. Jedni grčevito pokušavaju da se pridrže za obalu do koje su stigli. Drugi sve puštaju i sami se pretvaraju u reku

Polarnost, kao najvažniji zakon sudbine, uslovljava ceo naš život – i što ga manje razumemo on snažnije deluje

Zadatak kojem bi trebalo da posvetimo pažnju jeste da prvo iscelimo taj životni princip, to jest odgovarajuću temu, a onda naročito i onaj koji se na krugu nalazi preko puta, dakle, suprotan pol. Naposletku su, razume se, svih dvanaest praprincipa zadaci koje moramo da obavimo – da ih kroz razvoj iscelimo, od najniže destruktivne do najviše stvaralačke ravni.

Jer da bi postojao strah, neophodni su prethodno iskustvo i mašta. Zaista je istina da se hrabrost često zasniva na nedostatku mašte

Tvoje samopouzdanje ne raste kroz čitanje neke knjige, već kroz iskustvo na terenu.