Vuk Drašković

U prirodi je, konačno, čovjeka da muku razumije tek kad njega pogodi.

Agencija Srna. Zar ne znate da je rat počeo zbog ubistva srpskog svata na Baščaršiji?“

„Da li je to ubistvo razlog ili bedni izgovor?“, odgovaram. „Ako je ovo prvo, onda moramo prihvatiti i ustašku laž da su Srbi skrivili Jasenovac jer su ubili Radića u Skupštini!“

Graditi može samo onaj koji može slobodno da sanja

Sibirski medvjed hoće da se kupa u toplom moru, pa mu je najkraći put preko Srbije

U Tanjugu se priča, ali se ne piše o tome da je naš avion oboren sovjetskom raketom

Čovjek je u temelju američke moći. Ova zemlja je raj za najbolje u svemu. Ljudi napreduju, uzdižu se, bogate se, ne po tome kako se zovu, odakle su, koje su nacije ili vjere, nego po tome šta znaju

Srbi, nasledno, trče za laži i prostotom, a beže od istine i mudrosti. Dive se plevi u dnu doline, a nacionalne vrhove primete tek kad umru ili kad ih ubiju. Kleveću i mrze svoje najbolje, a suze prosipaju za zločincima. Od takvog jada i Sveti Sava je pobegao iz ovog naroda i, namerno, čekao da umre u tuđini…

Sećanje na sreću nije sreća, a bol je i svako sećanje na bol.

Iskustvo me još nije bilo naučilo da je bacač reči kao i bacač kamena, vlada njime samo dok mu je u ruci.

Lakomisleni ljudi drže samo do sadašnjosti, a nemudri sanjari i kukavice samo do budućnosti, ne shvatajući da sadašnjost brzo, svakog trena, otiče u prošlost i da će i budućnost, dočekamo li je, biti progutana od iste nemani. Tako nam se prošlost, a to znači smrt, nameće kao početak i kraj, kao sudbina.