Momčilo Petrović

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

Последњи пут, колико се зна, дописивано је уочи 5. октобра. Бранислав Лечић и писац Душан Ковачевић признали су да су поправљали Коштуничине шансе на изборима, тако што су у пророчанство додали да ће се „у Србији појавити човек чије ће презиме бити исто као и назив места у коме је рођен“ (Коштуница је рођен у Коштунићима) и да ћемо за његове владавине „нашијем парама ићи по цијелом свијету“ (да ће Србији бити укинуте визе).

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Четрнаест година касније ово је Пери Тодоровићу, власнику Малих новина, првог таблоида у историји српске штампе,

зависно од положаја у друштву и доба дана, али излазак на улицу

Нашој будућности стоји на путу често само наша прошлост.“

по рођењу Хрват, римокатолик из Далматинске загоре где је живело претежно српско становништво, Мештровић је још од детињства слушао о Косовском боју. Сматрајући га централним догађајем балканске историје, он је планирао да у Видовданском храму распореди више од сто својих скулптура са мотивима из епског стваралаштва. Неке од њих урадио је током боравка у Паризу 1908/09. године.

По опредељењу Југословен, а по рођењу Хрват, римокатолик из Далматинске загоре где је живело претежно српско становништво, Мештровић је још од детињства слушао о Косовском боју.

Раде Томов Петровић 1813. године,

Тек је књаз Данило
5
1855. године испунио владикин аманет и пренео стричеве остатке у капелицу на Ловћен.

Његошеве мајке Иване