Citati
Dozvolite da vam nešto kažem, detektive Krose. Ovo je čista istina. Mislim da je važno da to razumete. I vampiri mogu biti psihopate i ubice kao i bilo ko drugi na ulici.“
Slegnuh ramenima.
„Mislim da ću morati za to da proverim vaše istraživačke statistike. U međuvremenu, jedan vampir, pravi ili samo igrač uloga - ili više njih - ubio je najmanje desetoro ljudi“, rekoh.
Vestin mi se učini žalostan.
„Da, detektive. Znam. Zato sam i pristao da razgovaram s vama.“
Postavih mu i poslednje pitanje.
„Jeste li vi vampir?“ Piter Vestin poćuta pre nego što odgovori. „Da, jesam.“ Te reči me presekoše. Čovek je bio sasvim ozbiljan.
Slegnuh ramenima.
„Mislim da ću morati za to da proverim vaše istraživačke statistike. U međuvremenu, jedan vampir, pravi ili samo igrač uloga - ili više njih - ubio je najmanje desetoro ljudi“, rekoh.
Vestin mi se učini žalostan.
„Da, detektive. Znam. Zato sam i pristao da razgovaram s vama.“
Postavih mu i poslednje pitanje.
„Jeste li vi vampir?“ Piter Vestin poćuta pre nego što odgovori. „Da, jesam.“ Te reči me presekoše. Čovek je bio sasvim ozbiljan.
Bilo mi je drago što joj čujem glas. Zvučala je zdravo i normalno. Zaista je i bila zdrava i normalna. Ja sam bio poremećen.
Ispričao sam Džemili kako su mi majka i otac umrli mladi od smrtonosne mešavine alkoholizma i raka pluća - verovatno i depresije i beznađa.
„Dve godine sam radio kao psihijatar. Imao svoju ordinaciju“, ispričah joj ja. ,,U to vreme nije mnogo njih u mom kraju Vašingtona moglo da priušti seanse. A ja nisam mogao sebi da priuštim da se odreknem prakse. Većina belaca nije želela da dolazi kod crnog psihijatra. Tako sam počeo da radim kao policajac. Privremeno. Nisam očekivao da ću to zavoleti, ali kad sam počeo, jednostavno sam se navukao. I to gadno.“
„Šta te je navuklo da postaneš detektiv?“, upita me radoznalo. Bila je dobar, zainteresovan slušalac. „Pamtiš li neki naročiti incident?“
„Zapravo pamtim. Dva muškarca su ustreljena u jugoistočnoj četvrti Vašingtona, a tamo ja živim, tamo sam odrastao. Te smrti su otpisane kao ’povezane s drogom’, što znači da se neće trošiti mnogo vremena na istragu. U to vreme je u Vašingtonu to bila uobičajena procedura. U stvari i danas je.“ Džemila klimnu glavom. „Bojim se da je tako i u nekim delovima San Franciska. Mi se dičimo našim gradom kao prosvećenim, što bi i mogao da bude. Samo što ljudi i tamo umeju da okreću glavu. Ponekad mi se smuči od toga.“
,,No ja sam poznavao onu dvojicu i bio sam gotovo ubeđen da nisu prodavali drogu. Obojica su radila u obližnjoj muzičkoj prodavnici. Možda su i pušili travu, ali ništa više od toga.“
„Znam taj tip ljudi.“
„Zato sam na svoju ruku krenuo da istražujem slučaj. Pomagao mi je prijatelj i detektiv Džon Sampson. Naučio sam da pratim intuiciju. Otkrio sam kako je jedan od njih izlazio sa ženom koju je lokalni diler smatrao za svojinu. Kopao sam dalje, pratio instinkt, pa još lcopao. Ispostavilo se da je ta dva muškarca ubio diler. Kad sam rešio slučaj, za mene je već bilo kasno. Shvatio sam da sam dobar u tome, možda zbog obuke iz psihijatrije, a i zato što sam želeo da sve bude po pravdi. Ili mi se jednostavno dopalo što sam u pravu.“
„Izgleda da u životu imaš ravnotežu. Deca, tvoja baba, prijatelji“, reče ona.
Tu stadosmo, ne zagazismo u očigledno - da smo i Džemila i ja sami i bez obaveza. To nije imalo nikakve veze s našim poslom. Da je samo tako jednostavno.
„Dve godine sam radio kao psihijatar. Imao svoju ordinaciju“, ispričah joj ja. ,,U to vreme nije mnogo njih u mom kraju Vašingtona moglo da priušti seanse. A ja nisam mogao sebi da priuštim da se odreknem prakse. Većina belaca nije želela da dolazi kod crnog psihijatra. Tako sam počeo da radim kao policajac. Privremeno. Nisam očekivao da ću to zavoleti, ali kad sam počeo, jednostavno sam se navukao. I to gadno.“
„Šta te je navuklo da postaneš detektiv?“, upita me radoznalo. Bila je dobar, zainteresovan slušalac. „Pamtiš li neki naročiti incident?“
„Zapravo pamtim. Dva muškarca su ustreljena u jugoistočnoj četvrti Vašingtona, a tamo ja živim, tamo sam odrastao. Te smrti su otpisane kao ’povezane s drogom’, što znači da se neće trošiti mnogo vremena na istragu. U to vreme je u Vašingtonu to bila uobičajena procedura. U stvari i danas je.“ Džemila klimnu glavom. „Bojim se da je tako i u nekim delovima San Franciska. Mi se dičimo našim gradom kao prosvećenim, što bi i mogao da bude. Samo što ljudi i tamo umeju da okreću glavu. Ponekad mi se smuči od toga.“
,,No ja sam poznavao onu dvojicu i bio sam gotovo ubeđen da nisu prodavali drogu. Obojica su radila u obližnjoj muzičkoj prodavnici. Možda su i pušili travu, ali ništa više od toga.“
„Znam taj tip ljudi.“
„Zato sam na svoju ruku krenuo da istražujem slučaj. Pomagao mi je prijatelj i detektiv Džon Sampson. Naučio sam da pratim intuiciju. Otkrio sam kako je jedan od njih izlazio sa ženom koju je lokalni diler smatrao za svojinu. Kopao sam dalje, pratio instinkt, pa još lcopao. Ispostavilo se da je ta dva muškarca ubio diler. Kad sam rešio slučaj, za mene je već bilo kasno. Shvatio sam da sam dobar u tome, možda zbog obuke iz psihijatrije, a i zato što sam želeo da sve bude po pravdi. Ili mi se jednostavno dopalo što sam u pravu.“
„Izgleda da u životu imaš ravnotežu. Deca, tvoja baba, prijatelji“, reče ona.
Tu stadosmo, ne zagazismo u očigledno - da smo i Džemila i ja sami i bez obaveza. To nije imalo nikakve veze s našim poslom. Da je samo tako jednostavno.
Dojmovi
fb2epub
Povucite i ispustite datoteke
(ne više od 5 odjednom)