Filip Rot

svom odanom sledbeniku obuzetom strahopoštovanjem, da imitira

Zar na životnom putu ne postoji neka tačka u kojoj se čovek predaje dužnosti, dočekuje je dobrodošlicom, baš kao što se nekad predavao zadovoljstvima, strastima, avanturama – zar ne postoji neko doba kada je dužnost zadovoljstvo, a ne zadovoljstvo dužnost…?

Kada imate dobar odnos sa svojim detetom, s vremenom se sve što ne valja – pogrešne procene obe strane – polako ispravi, malo-pomalo, korak po korak, dan po dan, ispravi se i stvari dođu na svoje mesto i roditelji tada bivaju nagrađeni… ali ovo?