Alexandre Dumas

„O, slabosti, ime ti je žena!“

Onaj kome nedostaje snage, govori o teretima koje podiže, strašljivac o divovima koje napada, siromah o bogatstvu kojim upravlja, a neki bedni seljak sa ponosom nosi Jupiterovo ime.

politici, dragi moj, vi to znate isto kao i ja, ne postoje ljudi, nego ideje; ne postoje osećanja, nego interesi; u politici se ne ubija jedan čovek, već se samo uklanja jedna smetnja, i to je sve.

Eženi mrzi Debrea ne zato što je on u roditeljskoj kući bio kamen spoticanja i predmet sramote nego zato što ga je ona prosto svrstavala u onu kategoriju dvonožaca koju Diogen nije hteo da nazove ljudima, a koju je Platon opisno nazvao životinjama na dve noge i bez perja.

Ma šta da se desi s vama, Valentina, ne plašite se. Ako vam bude teško, ako ne budete videli, ako ne budete čuli, ako ne budete osećali dodir, ne bojte se ništa; ako se probudite ne znajući gde se nalazite, ne plašite se ništa, pa makar se našli, kada se probudite, u samoj grobnici ili zakovani u mrtvački sanduk. Priberite odmah misli i sećanje i recite samoj sebi: „U ovom času jedan prijatelj, jedan otac, jedan čovek koji hoće moju sreću i sreću Maksimilijanovu bdi nada mnom.“

Nikada Mersedes nije stvarno upoznala bedu; često je u svojoj mladosti govorila o siromaštvu, ali to nije bilo siromaštvo: potreba i nužda su dve reči istog značenja, između kojih se nalazi još uvek ogromna razlika.

Posle svakog sna, izuzev sna koga se plašio Danglar, dolazi buđenje.

Što se tiče vas, Morele, evo tajne moga ponašanja prema vama: nema ni sreće ni nesreće na ovom svetu, postoji samo upoređenje jednog stanja sa drugim. Samo onaj koji je osetio krajnju nesreću može osetiti i krajnju sreću. Trebalo je, Maksimilijane, da želite umreti, da biste znali kako je lepo živeti.

Živite, dakle, i budite srećni, deco draga mome srcu, i ne zaboravite nikad da je, do onoga dana kada se Bogu bude svidelo da čoveku otkrije budućnost, sva mudrost ljudska u ove dve reči:
Čekati i nadati se!
Vaš prijatelj,
Edmond Dantes,
Grof od Monte Krista

Mislio sam da je dovoljno mudar da shvati da u politici ne postoje ubistva. U politici, dragi moj, vi to znate isto kao i ja, ne postoje ljudi, nego ideje; ne postoje osećanja, nego interesi; u politici se ne ubija jedan čovek, već se samo uklanja jedna smetnja, i to je sve