Jovana Kuzmanović

Neka leta mirišu na kišu, neka na mandarine. Neka – ali samo neka, i samo ponekad – zamirišu na snove. A neki od njih – ali samo neki, i samo ponekad – znaju i da se ostvare…

Neumoljivi vetar ni tad nije stao. Ni voda nije stala. Sve je nastavilo da teče, duva, vrti se i leprša, kao i do tada. Samo se jedan pas okrenuo i zalajao. A onda je i on otrčao dalje, svojim putem.

„Postoji vreme za odlazak, čak i kada ne postoji mesto na koje biste otišli.“

Ipak, kažu da je, otkad je ona počela da pleše na Toledu, Beli pio samo čist viski.